RADIO TELEVIZIJA SUBOTICA

RADIO TELEVIZIJA
SUBOTICA

Poljoprivreda

Suša učinila svoje, prinosi redukovani

Karolina Bašić | 24. avgust 2017. | 14:44 | Poljoprivreda

Suša učinila svoje, prinosi redukovani

Kolika je šteta zbog suše koja nas je zadesila, ali i kolike će biti cene ratarskih kultura koje se ovih dana skidaju sa polja, još uvek nije izvesno. Ipak, stručnjaci ocenjuju da će prinos na subotičkim njivama biti daleko bolji u odnosu na Srbiju.

Očekuje se da će u subotičkom ataru prosečan prinos kukuruza biti oko 5 tona po hektaru, iako još nije počela berba ove kulture, osim za silažu. Zbog lokalnih padavina, na nekim parcelama može se očekivati i 7 do 8 tona, ali biće i onih sa oko 3 tone po hektaru. Žetva soje, je tek počela, prvi prinosi kreću se oko 2 tone po hektaru, ali očekuju se i oni ispod ove brojke. Prvi otkosi suncokreta donose prinose od oko 2 tone. Međutim, do kraja žetve očekuju se veći prinosi, u proseku oko 2,5 tone.

Damir Varga, generalni direktor PSS Subotica: „Trenutna akontna cena suncokreta bila je 34 dinara, a sad je negde već i do 38 dinara, znači cena skače s obzirom kako žetva odmiče. Prinosi su ipak nešto niži od onih prvobitnih 2,7 - 2,8 tona po hektaru, ali kažem nije Subotica toliko uticala, koliko recimo Banat gde su prinosi daleko niži, a tamo je i najveća proizvodnja suncokreta. Tako da ćemo do kraja videti koja će biti konačna cena, ali cena neće zadovoljiti poljoprivrednike. Evidentno je da će ove godine na većini kultura poljoprivrednici jedva pokriti troškove, a neki će ostvariti i gubitke.“

Da cena neće zadovoljiti paore, potvrdio nam je i Marko Vučić, poljoprivrednik iz Subotice, iako prinos kukuruza na svojim parcelama ocenjuje kao prosečan.

Marko Vučić, poljoprivrednik iz Subotice: „Vrlo teško da će „skakati“ cene. Svake godine je tako, kad se ovrše sve - pšenica, ječam, suncokret, onda daju neku cenu. Smatram da bi trebalo unapred da se zna cena, znači pre jeseni odnosno pre nego što se počne sijati, da li pšenica, ječam, ili druga kultura. Trebalo bi da se kaže koja će sledeće godine biti cena, pa nek ljudi odluče šta će da sade, a ne kad se ovrše sve i kada vide koliko ima, onda nam tako i plate.“

U Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ iz Beograda procenjuju da će kukuruza biti oko 3 miliona tona, što govori da su štete velike i da nedostaju znatne količine. Ipak, u odnosu na teritoriju Srbije, subotički paori prošli su daleko bolje.

Života Jovanović, rukovodilac službe marketinga u Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ Beograd: „Što se tiče kukuruza i uopšte prolećnih useva, veoma loše izgledaju ne gledajući samo reon kod vas, iako je znatno bolje. Sever i zapad Bačke znatno bolje izgleda, bilo je i padavina, bolja su i zemljišta, viši je nivo agrotehnike. Međutim, ako se posmatra teritorija Srbije, kukuruz je zasejan na oko milion hektara onda situacija nije ni malo povoljna. Naime, suša je učinila svoje, tako da će prinosi biti znatno redukovani, u Vojvodini negde na nivou 50-60 odsto u odnosu na bolje godine, a u centralnoj Srbiji čak i do 70 odnosno 90 odsto.“ 

Ključni faktor u poljoprivrednoj proizvodnji ove godine bio je nedovoljna količina padavina. Ipak, stručnjaci ističu da nam je ova godina došla kao opomena pred buduće promene.

Goran Bekavac, selekcionar kukuruza u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu: „Možda nam je ova godina, kao i 2012. i 2015. zapravo jedna opomena da mnogo toga moramo da promenimo. Pre svega moramo da promenimo tehnologiju proizvodnje, a onda i u sortimentu u smislu pomeranja FAO grupa od onih tradicionalnih FAO grupe 600 i 700 prema nešto ranijim hibridima, a to su hibridi FAO grupe 400 i 500.“

Navodnjavanje bi pomoglo usevima, dodaje Bekavac, ali samo u semenskoj proizvodnji kukuruza, dok je u merkantilnoj ono za sada u domenu teorije.

Goran Bekavac, selekcionar kukuruza u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu: „Ako uzmemo u obzir da u Vojvodini imamo 600 hiljada hektara, da bi se samo to navodnjavalo potrebna je ogromna količina vode, ali ozbiljna tehnička i tehnološka priprema, a mi u ovom momentu to nemamo.“

Projekti koje najavljuje Ministrarstvo poljoprivrede su za pohvalu, dodaje Bekavac, ali će oni biti usmereni za rešavanje problema u oblasti povrtarske i voćarke proizvodnje.

Komentar

CAPTCHA code

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo Vas da se prilikom pisanja komentara pridržavate pravopisnih pravila. Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija neće odobriti komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara. Komentar će biti objavljen nakon što urednik pregleda tekst.

Ostale vesti iz ove kategorije