Običaji za Uskrs

Karolina Bašić | 29. mart 2018. | 13:49 | Društvo

Veliki petak je dan muke Gospodnje, jer je tada Isus Hrist razapet. U crkvama se ne služi sveta misa, već obredi Velikoga petka. Iako vernici poste tokom 40 dana Korizme uoči Uskrsa, danas je, takođe, strogi post. Običaji nalažu da se petkom ne radi, već se poslovi oko kuće i pripremanja hrane ostavljaju za Veliku subotu.

Naši sugrađani koji Uskrs proslavljaju po gregorijanskom kalendaru, kažu da poštuju običaje i da ih se pridržavaju.

Nakon svečanog subotnjeg slavlja, odnosno Uskrsnuća Hristovog, u nedelju rano ujutro jede se pripremljena i prethodno posvećena hrana. Za nedelju se vezuje i običaj čekanja zeke koji donosi poklone, što je svakako najmlađima najzanimljivije. Ono što je nedeljom ipak najbitnije, to je zajedništvo na svečanoj svetoj misi, kao i okupljanje porodice na svečanom ručku.

Kuntić dodaje da nedeljom nije običaj da se ide u posetu i čestita Uskrs, već se to radi  na Vodeni ponedeljak. Za taj dan vezuje se i običaj polivanja, koji još uvek živi u kulturnim društvima ili se, na moderan način, neguje kod pojedinaca. Na taj dan, momci posećuju i polivaju devojke, nekada vodom iz bunara, a danas najčešće parfemom, dok je devojka dužna da ugosti, okiti i daruje momke. Iako se često za Uskrs naglašava upravo ovaj običaj, ne smemo zaboraviti na suštinu ovog praznika, a to je da je Isus Hrist svojom mukom i smrću na krstu, pobedio zlo.