Kraj naftne sage na Paliću moguć, ali samo uključivanjem svih aktera

Aleksandra Orlić | 25. maj 2020. | 12:28 | Društvo

Miran i bezbrižan život stanovnika Ludoške ulice na Paliću, već dva meseca narušava danonoćna buka mašinerije koja se koristi za iskopavanja nafte, tik do njihovik kuća. Žitelji ovog dela naselja kažu da su izgubili nadu da će ovde biti moguće ponovo normalno živeti, a u nevladinoj ekološkoj organizaciji CEKOR, apeluju da se u rešavanje ovog problema moraju uključiti svi relevantni akteri, od lokalne samouprave do republičkog nivoa.

Nekada mirna i neprometna ulica, od 22. marta, postala je trasa kojom dnevno prođe na desetine kamiona i kojom odzvanjaju zvuci teške mašinerije. Po rečima stanara Ludoške ulice, Zoltana Mikovića, niko ih nije obavestio o namerama da na komšijskoj njivi, počinje da radi bušotina. O tome su saznali tek kada su radnici Naftne industrije Srbije počeli premeravanje parcele.

Buka, prašina, dim od dizel agregata, izlivanje ulja i nafte na putu postali su deo svakodnevice. Što se sve u najmanju ruku kosi sa planovima, za bezbrižno i zdravo odgajanje troje dece, dodaje Zoltan.

Do ove situacije došlo je, kako objašnjava Zvezdan Kalmar, koordinator CEKOR-a, usvajanjem Zakona o rudarstvu koji omogućava vršenje istražnih radnji, pa čak i otvaranje rudnika, bez konsultacije sa lokalnom zajednicom i vlasnicima okolnih kuća.  Njime se praktično predviđa da oni nemaju nikakava prava o pravovremenim i detaljnim saznanjima o tome šta im se dešava u komšiluku.

Kako bi se stalo na put „zlatnoj groznici rudarstva u Srbiji“, makar u ovom slučaju i našla pravda za oštećene sugrađane, iz CEKOR-a, kažu da je jedino rešenje da se u rešavanje problema uključi lokalna samouprava.

Informacije do kojih je došao Centar za ekologiju i održivi razvoj su da će se u narednom periodu, postojećim dodati još dve naftne bušotine, budući da je dozvola za rad izdata do kraja tekuće godine. Ono što ih dodatno zabrinjava je i činjenica da ukoliko NIS pronađe isplativost, saga Palićana biće neizvesna sve do 2023. godine, a teške posledice kako po životnu sredinu tako i po zdravlje i imovinu ljudi koji žive u blizini, vidno prisutne.